Novi trener Spartaka iz Subotice, Nenad Lalatović, govorio je u opširnijem intervjuu za Telegraf. Dotakao se brojnih tema, a između ostalog i boravka u Bosni i Hercegovini.
– Pa Borac je jedan veliki klub, ogroman klub u Republici Srpskoj. Tražili su me. Ne bih došao u Borac, odmah da znate, da sam znao da Borac ne igra i trenira u Banjaluci, već da igra u Novom Gradu. Zamislite da je na prvu utakmicu došlo 10.000 ljudi. Ja došao, u neki Novi grad, nema reflektora, vruće, pet popodne, tvrd teren. Onda treniramo van Banjaluke. Jednostavno da su mi odmah rekli gdje dolazim, nemaš stadion, nećeš igrati u Banjaluci, ja ne bih prihvatio. Možda bih došao posle šest mjeseci. Moja želja je bila da radim u Republici Srpskoj i da vodim Borac na njihovom stadionu, a ne u Novom Gradu. I onda ja sam odmah odlučio da odem, dva-tri puta sam davao ostavku i na kraju smo se dogovorili, rekao je Nenad Lalatović za Telegraf, pa dodao:
– Ja kad sam odlazio, da sam tu utakmicu pobedio, bio bih prvi na tabeli pošto Zrinjski nije igrao. Mi smo tu utakmicu izgubili. Pogledao sam, Novi Grad, ne igram već samo živim u Banjaluci. Ja sam došao, zato što je ta publika njihova posebna, sjajna. I onda sam otišao. Ali, ko zna, možda ću se opet vratiti. I uopšte kažem, u toj ligi ja bih volio opet da radim. To je jedna liga koja je izjednačena. Ima tamo i drugih klubove, imate Želju, imate Sarajevo, imate Velež, imate Zrinjski, Borac… To su sve klubovi gdje bih ja sutra odmah radio. Uopšte nemam problem s tim.
A onda je posebno govorio o tome da li bi radio u Željezničaru i Sarajevu.
– Da, Željo može. Željo, Sarajevo, ma može. Mislim, ja nisam tamo rođen. Svaki klub koji mene želi i koji će me cijeniti i poštovati, ja bih prihvatio da radim. Željo i Sarajevo, to su dva velika kluba, ali Željo je Željo.
